Небо

ПЛАНЕТАРИЈУМ НА КАЛЕМЕГДАНУ: КОСМИЧКИ БИОСКОП У СТАРОЈ ТВРЂАВИ
Тајни живот звезданих градова
Академско астрономско друштво у Београду основано је пре седамдесет пет година, а планетаријум је купљен пре четрдесет две (од немачке фирме „Карл Цајс” из Јене). Од тада, из Горњег града на Калемегдану генерације су одлазиле не бескрајна небеска путовања. Остваре ли се планови и снови оних који о њему данас брину, београдски Планетаријум могао би у догледно време да достигне славу оних у Валенсији или Атини

Пише: Слађана Ристић

На Калемегдану, у Горњем граду, постоји место где људи могу да сазнају све о звездама, да их на тренутак додирну и да ослушну далеке звездане градове. Посећују га заљубљеници у свемир, путници намерници, млади истраживачи, уметници. Планетаријум, та кућа звезда, у власништву је Астрономског друштва „Руђер Бошковић”. Можемо је назвати школом и позориштем и биоскопом у исто време, само што пројекција не иде на раван екран као у биоскопу него на полулоптасти. Планетаријум нам ствара утисак звезданог неба изнад наших глава. Не треба да чекамо 24 сата да би се то звездано небо заротирало (као што се у природи дешава због ротације наше планете), него га ми у Планетаријуму можемо вртети и тако видети изглед звезданог неба изнад северног пола или екватора. Или: путовати од северног пола до екватора, за само неколико минута.
Посетиоци ове планетарне оазе могу да путују и у прошлост и у будућност гледајући каква ће бити сазвежђа за неких сто година, за хиљаду година (а то се у астрономији веома споро мења). На средишту дворане, простора бившег турског амама, налази се оптичко-механичко-електронски систем пројектора који се такође зове планетаријум, а око њега су седишта постављена у круг. Поред звезданог пројектора, постоји цео низ других који пројектују планете, комете, вештачке сателите, кругове небеске лопте, стране света. Додатно се могу користити најразличитији пројектори (слајдери, видео бим).
– Упознавање света космоса је основни мотив људи да долазе у београдски Планетаријум. То је за њих невероватан и незабораван визуелни ужитак: небо које се врти изнад наших глава и звезде које сијају, као и прича коју им пружамо. Посетиоци не проучавају звезде, али су део једног чаробног и модерног биоскопа-циркуса који их одводи на далека путовања. Неки нас на крају питају: „Има ли уопште ванземаљаца!?” – каже Наташа Станић, управник београдског Планетаријума.
Планетаријум је купљен 1966, на иницијативу тадашњег председника Југославије Тита. На једном сајму технике, он је видео промоцију немачке фирме „Карл Цајс”, која је тада развила (прва у свету) пројекторе такве врсте да могу вештачки да направе звездано небо. У то време, био је то светски хит. У посебно монтираној куполи на Сајмишту, та фирма је излагала један свој планетаријум. Тада су представници Астрономског друштва „Руђер Бошковић” некако успели да убеде председника Тита да је машина веома важна. Тито је подржао идеју о куповини планетаријума.
Нешто касније одлучено је да се уложи новац у адаптацију амама, турског купатила на Калемегдану (испод цркве Ружице) и да купљени планетаријум ту нађе своје место. Средства за адаптацију амама, набавку 80 седишта и осталог намештаја обезбедила је Скупштина града Београда. Било је много проблема у изради плана за адаптацију амама и уређивање је трајало скоро четири године, Свечано отварање Планетаријума било је 27. фебруара 1970. године. Неколико година раније, 1964 (20. децембра), у адаптирану Деспотову кулу на калемегданској тврђави усељена је Народна опсерваторија, која је претходила отварању Планетаријума.

ЗАЉУБЉЕНИЦИ У ЗАГОНЕТНА САЗВЕЖЂА

Друштво „Руђер Бошковић” је једно од најстаријих астрономских друштава на Балкану. Постоји већ 75. година. Иницијатори оснивања и аутори правила првог Академског астрономског друштва били су Ђорђе М. Николић, Павле Емануел и Франо Симовић. Универзитетски сенат одобрио је та правила 22. децембра 1933. Оснивачка скупштина Друштва одржана је 22. априла 1934. Студенти астрономије 1951. године оснивају Београдски астрономски клуб „Руђер Бошковић”. Временом се у Клуб укључивало све више астронома аматера и грађана, па је 1953. пререгистрован у Астрономско друштво „Руђер Бошковић”. Оснивачи новог Астрономског друштва „Руђер Бошковић” били су др Радован Данић, хирург и астроном аматер, Перо Ђурковић, научни сарадник Астрономске опсерваторије, Александар Кубичела, студент астрономије, др Ђорђе Николић, начелник Астрономског одсека Географског института ЈНА, Јосип Славенски, композитор и професор Музичке академије, те студенти астрономије Јован Симовљевић, Ђорђе Телеки, Милорад Топалов, Миленко Николић.
Када се неко од заљубљеника у тајанствено небо нађе на тераси Деспотове куле, сигурно помисли на велике астрономе, као што су Данац Тихо де Брахе, који је имао најпрецизнији каталог посматрања звезда, или Галилео Галилеј, који је први користио дурбин, године 1609. Лако се, баш на том чаробном месту, отворе приче и о писцу Едгару Алану Поу и немачком астроному Јохану Мадлеру, али и о другим уметницима који су, на неки свој начин, били истраживачи неба. Лаза Костић и Владислав Петковић Дис бавили су се звездама и тражили везу између својих муза и звезда. Магистар астрономије и управник Планетаријума Наташа Станић објавила је књигу Звездани градови.
– У обичним градовима живе људи, а у звезданим градовима звезде, јер и тамо далеко, међу звездама, постоји рађање, живот и смрт. Циклус живота испоштован је у свим космичким димензијама. Звездани градови су светлећа душа свемира – каже Наташа Станић.
Данас на Калемегдану можете срести познате писце како изучавају небо и шетају до цркве Ружице. Некада сте могли видети и нобеловца Иву Андрића. Последњих неколико година астрономи-домаћини отворили су врата Планетаријума свим уметницима који желе да промовишу своја дела под звездама (организоване су промоције књига и перформанси).

ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ МРАКА

Највише људи долази да гледа звезде лети, када је топло, али најбоља видљивост неба је зими. У време када је основана Народна опсерваторија, над Београдом се могло видети много више звезда него сада, што значи да је светлосно и свако друго загађење велико и да је за неколико деценија веома порасло. За две или три деценије, према неким проценама, можда нећемо моћи да видимо звездано небо из центра града. У светским круговима се покреће велика акција за очување тамног неба као највеће светске културне баштине. Средином седамдесетих година XX века у Међународној астрономској унији основана је Комисија за заштиту мрака.
Уједињене нације прогласиле су 2007, 2008. и 2009. међународним годинама планете Земље, желећи да пажњу јавности усмери на узбудљива и невероватна знања до којих је наука дошла у проучавању наше планете. Циљ је да се свим Земљанима покаже колико нам је данас наука потребна да бисмо планету учинили безбеднијим и богатијим местом за живот будућих поколења. Наташа Станић и њене колеге су у припремама за Међународну годину астрономије, која ће 2009. бити обележавана у целом свету. Управница београдског Планетаријума ће бити главни координатор активности за Србију. Као чланица Међународне астрономске уније, Србија је међу првих 50 земаља које су почеле припреме.
Уторком, средом и четвртком Опсерваторија и Планетаријум на Калемегдану за посетиоце раде од 9 до 17 сати, петком и суботом од 14 до 22 сата. Могу се посетити ове куће звездочатаца, из њих гледати звездано небо, може се разговарати са популаризаторима науке и астрономима аматерима.
– Било би одлично да нам неко, Скупштина града на пример, помогне у едукацији младих људи, да покријемо и другу смену рада. Намена овог објекта је и туристичка, али и образовна. По неким незваничним анкетама, најлепши поглед за туристе у Србији је управо са калемегданске тврђаве, са терасе Народне опсерваторије. Најлепши планетаријум у свету се налази у шпанском граду Валенсији. То је мали град науке, футуристички обојен. Посећује га велики број туриста из целог света. Планетаријум у Атини заузима друго место у Грчкој по броју посета, одмах после Акропоља. Ако би београдски Планетаријум средствима града или других одговорних институција био модернизован (пројекција, светлосни ефекти тродимензионалних космичких доживљаја), био би први такав планетаријум у целој југоисточној Европи – каже Наташа Станић.
Поред наше саговорнице, Планетаријум има велики тим стручњака из области астрономије. Александар Оташевић је предавач у Планетаријуму и руководилац Летње школе астрономије и Семинара за наставнике и васпитаче. Горан Павичић је предавач, задужен је и за рад са талентованим ученицима из области астрономије који се припремају за међународне астрономске олимпијаде. Бранко Симоновић је сарадник Народне опсерваторије, посматрач и популаризатор астрономије (демонстратор на телескопу). Ту су и сарадници Срђан Ђукић, Ана Златановић, Душан Вучковић, Ненад Филиповић, Ненад Трајковић и други.
Наши астрономи се баве и великим истраживањима. Неки од правих звезданих детектива запослени су у Астрономској опсерваторији на Звездари или на Катедри за астрономију Математичког факултета. У оквиру неколико научноистраживачких астрофизичких пројеката, они свакодневно истражују екстрасоларне планете, Сунце, активна галактичка језгра, радио сигнале из космоса или звездану еволуцију и звездане атмосфере, астероиде, двојне звезде.
Одлазак у београдски Планетаријум и Народну опсерваторију је одлазак на узбудљиво далеко путовање за које није потребан пасош. Последњих година посећеност је све већа. Неки од посетилаца су пожелели да на тераси Деспотове куле отворе шампањац и тако наздраве очувању неба. Придружили смо им се.

***

Акције
На тераси Деспотове куле постављени су телескопи. Сваког петка и суботе, увече (по заласку Сунца, ако је ведро), сви грађани и гости Београда могу кроз телескоп гледати звездано небо. Сваке суботе (осим од 1. новембра до 1. марта), у први сумрак, љубитељи звезда могу у Планетаријуму да се упознају са основама астрономије. У првој половини августа одржава се Летња школа астрономије. Већ крајем августа и почетком септембра одржавају се Летњи астрономски сусрети, на које су добродошли сви заинтересовани. Почетком септембра одржава се и бесплатни курс „Астрономије за почетнике”.

***

Размере
Сунце је само једна од 200 милијарди звезда у нашој галаксији, а наша галаксија је само једна од стотинак милијарди галаксија од којих је саздан космос. Пет планета се могу видети голим оком (Меркур, Венера, Марс, Јупитер и Сатурн).

***

Резултат
Седмочлана екипа младих заљубљеника у астрономију из Србије (средњошколци из Математичке гимназије и основци) отишла је 2007. на Међународну астрономску олимпијаду у Украјину, у град Семеиз, на Црном мору, и тамо освојила две златне, две сребрне, три бронзане медаље и екипно прво место. Исте године Астрономско друштво „Руђер Бошковић” се први пут појавило на Сајму књига у Београду и побрало похвале посетилаца.